Ministre Šarčeviću, sram vas bilo!

Izjava ministra prosvete Mladena Šarčevića da mu podrška akademske zajednice građanskim protestima „ne smeta“ jer „tu nema ozbiljnih imena“, vrhunac je cinizma i sramotno vređanje profesora koji su iškolovali generacije naših građana. I posebno asistenata, docenata i naučnih saradnika, jer su oni mladi ljudi koji su odlučili da ostanu u Srbiji i doprinose njenom napretku.

No, donekle je i očekivano, jer je Šarčević kadar onih koji se za diplome ne školuju, već ih kupuju, a mlade ljude sa zasluženim diplomama faktički šalju u izgnanstvo.

Posebno je bedan pokušaj omalovažavanja potpisnika podrške protestu jer su „pola od njih penzioneri“, čime je Šarčević profesorima zalepio etiketu „potrošna roba“, i poručio da ako su u penziji, onda su bezvredni. Time je potvrdio ono što jeste zvanična politika aktuelnog režima – da u ovakvoj Srbiji nema mesta za obrazovane koji misle svojom glavom.

Sramotna izjava još jedna je opomena da svedočimo rehabilitaciji politike 90-ih. Kao što je odgovor Slobodana Miloševića na ondašnje studentske proteste bio da mu je „Univerzitet podjednako važan kao bilo koja zemljoradnička zadruga“, tako i njegov đak danas preko svojih portparola u ministarskim foteljama pokušava na isti način da obezvredi i profesore i studente. No, Milošević time nije uspeo da uguši proteste. Neće ni njegovi đaci.