Borko Stefanović za Vreme: Pokušaj ubistva neistomišljenika zove se fašizam

Vlast ne treba da bude srećna zbog ovog što mi se dogodilo. To je pokazalo da su neke linije u ovoj zemlji pređene i da više nema neutralnih. Prosto – ili će sledeći put doći po vas ili ćemo se svi ujediniti i promeniti Srbiju nabolje demokratskim načinom. Ako im je bila poruka da nas zaplaše i tako zaustave – nisu uspeli.

 

  • Kako ste se osećali kada se od predsednika Srbije Aleksandra Vučića čuli da su Vam nanesene lakše telesne povrede?

Vrlo poniženo, stideo sam se umesto njega. O čemu taj čovek govori? Bobanu Jovanoviću, članu Levice Srbije u Kruševcu izbili su tri zuba, a ja sam bio u nesvesti… Shvatio sam, takođe i da je to znak za početak režimske relativizacije napada na mene – njihovi tabloidi i televizije sa nacionalnim frekvencijama izbegli su da pokažu slike krvi, a kamoli bilo šta drugo.

  • Vučić je rekao i da postoje više verzija događaja u Kruševcu…

Ima samo jedna verzija, a to je ono što se stvarno dogodilo. Troje mojih saradnika i ja stigli smo pred zgradu u Mesnoj zajednici Rasadnik gde je lokalni Savez za Srbiju organizovao tribinu. Sala je bila prepuna. Uglavnom, pred ulazom, u nekom polumraku, stajala su tri momka u crnim kapuljačama. Verujući da su došli na tribinu i prolazeći pored njih rekao sam im „dobro veče“. To je bilo poslednje čega se sećam.

  • Šta se tada desilo?

Napadnut sam s leđa, iz mraka, kukavički i fašistički – udaren nekim metalnim predmetom u potiljak, izgubio sam svest na nekih sedam ili osam sekundi. Sve se munjevito dešavalo. Bobanu su izbili zube, a još dvojici mojih saradnika su zadati udarci u glavu. Prvo čega se sećam jeste kako me podižu sa zemlje i od tada znam šta se dalje dešavalo.

  • A u međuvremenu?

Kao što je Vučić rekao, tu je bio jedan ispektor u civilu, častan čovek i profesionalac. Za razliku od drugih situacija gde policija ne interveniše, on je uleteo među napadače. To su bile sekunde. Ja sam u nesvesti, oni me šutiraju nogama u glavu, hrabri inspektor, kome se ovim putem zahvaljujem, viče „Stoj policija!“, da bi i sam, kako sam kasnije čuo, dobio udarac u glavu. Međutim, zgrožen sam spinovanjem vlasti i njihovim izjava da sada ja treba da budem srećan što je policija došla čim se ovaj pokušaj ubistva desio. Smatram da je sve ovo trebalo preduprediti jer je ovo organizovani napad.

  • Zbog čega to verujete?

Tokom svog političkog rada obišao sam čitavu Srbiju i nikada nisam doživeo niti jedan incident, nikada me niko nije opsovao. Ovo je prvi put da je neka vidljiva ličnost iz opozicije brutalno napadnuta sa namerom da se ubije. Jer, kada vas neko svom snagom udari metalnim predmetom u potiljak i nakon što izgubite svest šutira nogama u glavu – ne znam kako bi se to drugačije nazivalo nego pokušajem ubistva. Nije reč o nasilničkom ponašanju, pošto je to eufemizam za tuču – nije bilo tuče, nije bilo verbalne razmene, nema više verzija događaja. Ovo je jedina verzija, ovo je organizovan i smišljen napad.

  • Kakva je pozadina takvog napada?

Ti ljudi su nas pratili, a jedan čovek slikao na trgu kod Doma sindijkata u centru Kruševca. Naravno da znamo njihova imena, ali za sada ne bih iznosio da ne ispadne da ugrožavam istragu. Ipak, taj što nas je slika jeste iz Srpske napredne stranke. Ne kažem da su ovi što su me napali naprednjaci, ali zna se da su dobili nalog od čoveka ili ljudi koji se bave kriminalom u Kruševcu. Oni ne bi mogli da postoje u poslovnom smislu bez dobrih veza sa SNS-om. A još gore je što je ovo posledica užasne, agresivne, otrovne atomsfere i podele u društvu koju su stvorili Vučić i njegov režim. Vučić je taj koji nas godinama lopovima i izdajnicima. Vučić je taj koji je nama, kao i Oliveru Ivanoviću, nacrtao mete na leđima. Njegov režim je od Srbije napravio bojno polje i tu podleu da li ste uz vlast ili ste izdajnik, neprijatelj. Mi možemo biti politički protivnici, ali da nekoga pokušate da ubijete samo zato što drugačije misli – e to je već fašizam.

  • Šta građani sada mogu očekivati?

Uveren sam da je reč o poruci i meni i drugim liderima opozicije, ali pre svega građanima. Njen cilj je da se ljudi zapitaju šta li tek njima može da se dese ako ja ovako prolazim. Građani su okovani strahom. Oni znaju da se nikada nisam bavio biznisom, nemam firmu, dinar nikada nisam ukrao; znaju da ne postoje nikakve kontraverze u vezi sa mojim delovanje. Ne postoji, dakle, ni jedan razlog da me nekko napadne a da mu motiv nije politički. Nije važno da li su to ti ljudi uradili da se dodvore ili su se možda dahije otele sultanupa sprovode sopstvene zulume. I odmah da poručim Vučić da kada već citira Njegoša i kaže da su napadači na mene privedeni „poznaniju prava“, onda neka ga citira u celosti. A taj citat glasi „Stati ua vrat svakom tirjanstvu i privesti ga poznaniju prava najsvetija je dužnost u čovjeka.“ To je i moja poruka njima. Mi ćemo tiraniji stati za vrat.

  • Kako se posle svega osećate?

Nisam prvi, a nažalost, neću biti ni poslednji koji je ovako bio napadnut. Sve ovo se više puta dešavalo od Vrbasa, Mionice, Vranja… Ne zaboraviti sve te slučajeve agresije, koji su sve češći zato što ih indikuje vlast. Možda oni u lokalu deluju samostalno, možda po naređenju, ali neka niko ne misli da ovde ima ičeg spontanog.

  • Da li se osvrćete kada izađete na ulicu?

Osvrćem se, kako se ne bih osvrćao… Međutim, mnogo više se osvrću ljudi iz mesnih organizacija opozicije po opštinama i gradovima Srbije koji su svaki dan u opasnosti da prođu isto kao ja. Ali znamo da ćemo i mi svi u opoziciji sada biti složniji i opredeljeniji da ovaj režim smenimo na miran način, a Srbiji bratimo slobodu i pravdu. Ona više ne sme da bude zemlja kojoj je zastava krvava košulja, kao što je rekla novinarka „Vremena“ Jovana Gligorijević.

  • Šta sledi dalje?

Vlast ne treba da bude srećna zbog ovoga što mi se dogodilo. To je pokazalo da su neke linije u ovoj zemlji pređene i da više nema neutralnih. Prosto – ili će sledeći put doći po vas ili ćemo se svi ujediniti i promeniti Srbiju nabolje demokratskim načinom. Ako im je bila poruka da nas zaplaše i tako zaustave – nisu uspeli; ako im je cilj bio da rašire strah – imaće delimičnog i kratkoročnog uspeha, prvenstveno zbog kontrole mediji koju imaju. Evo, i sada dok sedimo u restoranu, dve savetnice predsednika republike sede iza nas. Ne kažem da su one tu namerno došle, ali mi služe kao neka vrsta metafore da se nušta u Srbiji ne dešava bez prisustva vlasti, pa ni naš razgovor.

  • Premijerka Ana Brnabić je, govoreći o napadu na Vas, rekla da je za podele, agresiju i verbalno nasilje kriva opozicija.

Svako normalan bi optužio reči upućene premijerki ili nekom drugom što su bili nedopustivi potezi pojedinih ljudi iz Saveza. Mi smo se od toga ogradili, a oni izvinili. Međutim, sramno je poređenje onog što se meni desilo i napada u virtuelnom prostoru tvrdeći da ja to isto. Ja znam da će Brnabić neko poverovati, kao što će poverovati komentarima botova SNS-a da sam se sam udario, polio kečapom, sve iscenirano. Ne znam kako se zove država u kojoj u jednoj vesti da sam napadnut i da su pohapšeni oni koji su to učinili. Zašto je odmah potrebno da tu vest reći da su oni iz opozicije tražili da se siluje i veša na Terazijama? Da lu su ljudi iz režima uopšte normalni? Zar hoće da nas sledeći put pucaju? Da li je ideja? To kako se brane najbolje pokazuje da su u strahu i panici jer dobro znaju da je sve ovo samo ojačalo Savez za Srbiju i Levicu Srbije.

  • Ipak, činjenica je da je govor mržnje preplavio Srbiju.

Vlast indukuje govor mrženje – u Skuštini, u medijima, na ulici… Ali nije ista odgovornost opozicije i vlasti koja kontroliše medije, službe bezbednosti, novac, sve živo. Oni su ogrezli u kriminal, oni misle da će agresijom i mržnjom zaustaviti pravdu i istinu; oni mislie da ćemo, ako prebiju mene ili nekog drugog iz opozicije, svi mi pobeći, a građani zavući u mišije rupe. Pazite, mi sada nisumo u situaciji da govorimo o bolo kakvoj ekpresiji pobune; mi sada govorimo o elemenitma slobode govora jer u Srbiji pada krv zbog reči. Nisko je spuštena granica agresuje. Šta sutra možemo da očekujemo? Niko ne može da me ubedi da fizički napad na neistomišljenika nije fašizam.

  • Napad na Vas desio se paralelno sa još jednom krizom u vezi sa Kosovom…

Mislim da jedno sa drugim nema nikakve veze. A ako ima, to bi onda značilo da je nalog za napad na mene stigao iz vrha vlasti i da to ide mnogo više od trećerazrednog ešalona naprednjaka u Kruševcu. Ipak, zašto Vučić malo ne pogleda ko mu čini partiu po Srbiji? Ko su ti ljudi koji se skupe pa nas pljuju u Šapcu? Zar sledeći korak nije šipka u glavu?

  • Ipak, bili ste pregovarali sa albanskim predstavnicima.

Kao i svi drugi ljudi iz Saveza, godinama sam bio etiketiran. Svako od nas na svoj način: neko je izdajnik, neko lopov, neko tajkun, neko nasilnik i tako dalje. Sam Vučić je neki dan rekao da sam ja postavljao graniče prelaze ma Jarinji i Brnjaku. To naravno, nije istina. Ali on, prosto više i ne zna da govori istinu – možda samo kada spava. To je samo cigla u zidu beščašća kojom su nas okružili. A kada kažem nas mislim na ljude koji misle drugačije i to ne samo iz opozicije, nego i iz javnosti, medija, umetnosti, nevladinog sektora. Svi takvi su u jednom procesu getoizacije. Ova vlast ih gura u malo kružoke i onemogućava da mrdnu dalje od Starog grada. A ja koji sam svih ovih sedam godina išao po Srbiji postao sam im meta. Sutra će to biti neko drugi.

  • Kakvo je pravo stanje u unutrašnjosti?

Postoje mnoge opštine u Srbiji gde ako niste u SNS-u, nemate šta da jedete. Drugo, ovakvi kriminalci i fašisti koji su me napali u Kruševcu postoje u svakom gradu. Svako izborni ciklus pod naprednjacima protiče u pritiscima i kupovini glasova, a nekada i fizičkom nasilju. Kada smo Dragan Đilas i ja govorili 2012. da će Srbija postati diktatura, ljudi su nam se smejali. Sada svi vide koliko smo bili u pravu. U svakom slučaju, pozitivno sam iznenađen brojinim pozivima običnih članovca SNS-a, čak i funkcionera; svoju podršku su mi izrazili krišom, naravno. Neko od njih i žele da pređu u Savez za Srbiju. Stepen stida koji osećaju pokazuje da nisu izgubili ljudskost za ovih sedam godina slepog praćenja vođe. To mi daje nadu da se vredi botiti.

  • To se za sada mnogo ne vidi, zar ne?

Uveren sam da su se u nahijama koje vode naprednjače dahije neki od njih osilili. Tako pokazuju sultanu da su mu lojalni i bolje nego što jesu, ili vode neku svoju posebnu politiku. U Lučanima oko 1300 ljudi radi u fabrici namenske industrije „Milan Blagojević“. Niko od njih nije smeo da dođe na naš skup. Ni jedan jedini čovek. Vi u unutrašnjosti vidite strah u očima ljudi kakav ne postoji u Beogradu. I to nije samo strah od gubitka posla.

  • Odakle sva ta autoritarnost?

Zašto Vučić opsesivno čita to što ljudi pišu na društvenim mrežama? Zato što je došao do faze u kojoj je svaka kritika posala nedopustiva, svako pitanje nedozvoljeno, a svaki predlog izlišan pošto nemate gde da ga plasirate. Ljudi, moramo da švatimo da su oni od Srbije napravili kutiju od stiropora obmotanog bodljikavom žicom. Na to ne mislim samo figurativno – dovoljno je da se pogledamosamo granica sa Mađarskom. Režim je u dekadentnom stanju. Ja ga vidim kao Neronov dvoj – što se više požar širi, on manje može da kontroliše svoje senatore i centurione. Naš samodržač će uskoro ostati sam. Ali tada će sebi govoriti da je najlepši, najbolji i da je bog. Ne kažem da je za sve lično kriv. Međutim, znam da je on, kada ostane sa samim sobom, svestan koliko je odprineo ovom otrovi koji se širi Srbijom. Ono što moramo da učinimo jeste da ne dozvolimo da taj strah okuje Srbiju do kraja. Jer ako se to dogodi, sloboda će postati samo prazna definicija iz knjiga o prošlosti. Taj strah moramo pobediti. Ljudi moraju videti da je u redu da misle drugačije, u redu da se bore i da nas neće zaustaviti.

  • Kako u tom kontekstu tumačite da vaš ovakva vlast u Srbiji uživa veliku podršku iz inostranstva uključujući Evropsku uniju?

Najveći deo nas iz Saveza ceo smo se svoj politički život borili za Evropsku Srbiju. Zato jasno i otvoreno kažemo da je sramna podrška koji ovaj režim dobija iz Evrope. Oni podržavaju sve što se ovde dešava. Jer da ne podržavaju, nešto bi rekli nakon napada na mene. Jedini ko je osudio i pružio mi podršku bio je šef delegacije Evropske unije u Srbiji, Sem Fabrici – hvala mu na tome.

  • Nije Vas pozvao niti jedan drugi ambasador u Srbiji?

Ne. Poslao mi poruku Majkl Devenport, ali on je odavno ambasador Velike Britanije u Kuvajtu. Niko drugi. Evropa se za činovnike brisilske administracije završava na Horgošu. To što su me pokušali ubiti, oni vide kao nesretni incident koji ne sme ugrozitit famozne reforme koji niko od nas ne vidi. A dokle god režim ima podršku spolja zbog Kosova, on će unutra da se ponaša kao da ima dozvolu za prebijanje.

  • Šta dalje?

Sada je veliki posao da Tužilaštvo ovo karakteriše kako treba, a to je pokušaj ubistva. Ipak, plašim se da će napadači na mene biti optuženi za neko mnogo lakše delo ili će ceo moj slučaj završiti u fioci. Nisam optimista. Ipak, Srbija će u petak imati priliku da vidi Savez za Srbiju u sve oostale opozicione političke partije koje nam se pridruže – jer su sve pozvane – na protestu u Kruševcu protiv nasilja u politici.

 


Izvor: Vreme